Finansije i Osiguranje - Srbija

Pogoršanje poslovnog salda banaka?

Nelikvidan realni sektor, a profitabilne banke – pravilo je koje bi, posle niza godina, u ovoj moglo da bude ozbiljno narušeno, upozoravaju ekonomski analitičari.

Prema poslednjem kvartalnom izveštaju Narodne banke Srbije, poslovne banke Srbije ostvarile su 251 milion evra dobiti, ali je deset banaka, ili gotovo trećina, imalo 69 miliona evra gubitaka.

Istovremeno, dug privrede prema bankama dostigao je gotovo deset milijardi evra, a procenat nenaplativih potraživanja veći je od 20 odsto. To će, ocenjuje predsednik Izvršnog odbora novosadske "Oportuniti banke" Vladimir Vukotić, neminovno pogoršati poslovni saldo banaka.

"To je svakako veoma realna opasnost i neki, da kažem, procenat kredita u kašnjenju Srbiji najveći je u regionu. Ja mislim da je možda najveći i u Evropi. Najveći razlog za to u Srbiji je načelno stanovništvo da to redovnije otplati nego privreda, dok je u jednoj Crnoj Gori upravo obrnuto. Međutim, banke ne mogu da budu van sistema. Znači, ako je stopa kašnjenja visoka to pre svega opterećuje kapital banaka, opterećuje zaradu banaka i opterećuje nekakav risk-profil klijenata. Banke se okreću samo najsigurnijim klijentima što po meni nije dobra situacija", kaže Vukotić.

Ekonomski analitičar Milan Ćulibrk ukazuje na slabljenje dinara i druge rizike, kao mogući okidač u produbljenju dužničke krize.

"Rizika će biti mnogo, zato što se ove godine očekuje manji dotok stranog kapitala odnosno direktnih stranih investicija, što će se na neki način odraziti na kurs, a poznato je da je većina kredita odobrenih u Srbiji zapravo sa deviznom klauzulom. To znači da će se pogoršati položaj dužnika jer oni će morati da izdvajaju mnogo više dinara za otplatu svojih kredita. To znači da bi mnogo više kredita došlo u onu kategoriju rizičnih što bi naravno pogoršalo i poziciju bankarskog sektora", kaže Ćulibrk.

Raskorak između likvidnosti banaka i nelikvidnosti privrede otvara i rizik odliva kapitala, upozorava Ćulibrk.

"U svakom slučaju takva jedna tendencija je bila primetna i prošle godine. Mi smo prošle godine sa stanovišta spoljne zaduženosti privrede imali pad što znači da su preduzeća više novca otplaćivala za povrat ranije odobrenih kredita i bilo je manje novih kredita. Nešto slično se može očekivati i ove godine", dodaje Ćulibrk.

Rizik smanjene izloženosti banaka prema Srbiji, odnosno odliva kapitala, u prvom talasu krize je uspešno rešen Bečkim sporazumom.

Ćulibrk ocenjuje da su male šanse za novi takav sporazum jer će centrale stranih banaka, suočene sa problemima kod kuće, insistirati na tome da ispostave u Srbiji posluju sa novcem koji prikupe ovde.

Da li će to prikupljanje nalikovati ceđenju suve drenovine? Moguće je. A da li je moguće da se neka od banaka zbog smanjene likvidnosti, povuče sa tržišta? Predsednik Izvršnog odbora "Oportuniti banke" Vladimir Vukotić ne veruje u to.

"Samim smanjivanjem broja verovano bi neke banke napravile gubitak. Jer ako si, ne znam uložio, u Srbiju to je koštalo 100 miliona evra što je bila cena verovatno ulaska za većinu banaka, sad možeš tu istu operaciju da prodaš po nižoj ceni. To bi verovatno bila automatska realizacija gubitka tako da se svi toga boje", dodaje on.

Boje se bankari- privrednici i ekonomski analitičari, s razlogom još i više. Privredi treba novac, bankarima klijenti. Jednima i drugima je neophodna ekonomska stabilnost.